Радионица фолклористике за ученике средњих школа одржана је у НОКЦ „Вук Караџић“ у Тршићу, у периоду од 25. јула до 1. августа 2026. године. Програм се одржава под покровитељством Министарства просвете Републике Србије, а окупио је ученике из школа широм Србије и Републике Српске. Предавачки тим чинили су сарадници Института за књижевност и уметност у Београду: др Смиљана Ђорђевић Белић, др Дејан Илић, др Ана Милинковић и редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци проф. др Јеленка Пандуревић.
Програм је осмишљен тако да код ученика развија свест о слојевитости и виталности усмене традиције и њеном значају за културна и књижевноисторијска кретања, као и за обликовање колективних и индивидуалних идентитета. Акценат је стављен на жанрове вербалног фолклора, а ученици су упознати са тематским и поетичко-стилским одликама епских и лирских народних песама, народне прозе, првенствено демонолошких и културно-историјских предања. Опште одлике жанрова разматране су кроз уже теме, па су обрађивани тематски кругови епских песама о Марку Краљевићу, Косовском боју, потом народна предања о Светом Сави, подземним и летећим црквама, обрена лирика, а деконструкција и хибридност жанрова посматрани су на примерима варирања предања. Поред проучавања вербалног фолклора и самог текста, ученици су подстицани да текст сагледавају у различитим контекстима, па се програм ширио и на питања контекстуалне фолклористике, антропологије фолклора, а ученици су упознати и са основним концептима нематеријалног културног наслеђа. Такође, полазници су стекли знања о принципима теренског рада, методама обраде сакупљеног материјала и методологији израде научног рада.
Програм је замишљен тако да код ученика подстакне интересовање првенствено за предмет српски језик и књижевност, да развија њихове читалачке компентенције, критичко мишљење, естетски доживљај и осећај припадности заједници. С обзиром на природу самог фолклора, програм је нужно корелирао и с другим наставним предметима, са наставом историје и социологије у првом реду. Полазници су кроз предавања, радионице, вежбе и самосталне истраживачке задатке имали прилике да размене своја искуства и да се сами потврде као (пре)носиоци традиције.