РЕАЛИЗАЦИЈА ЕТНОЛОШКО-АНТРОПОЛОШКОГ ПРОГРАМА ЗА УЧЕНИКЕ СРЕДЊИХ ШКОЛА У 2026. ГОДИНИ
У Научно-образовно-културном центру „Вук Караџић“ у Тршићу у периоду од 23. јуна до 4. јула 2026. године одржана је радионица Етнологија и културна антропологија намењена ученицима средњих школа. У програму је учествовало 28 ученика и ученица из Републике Србије, Републике Српске и Републике Северне Македоније, док су наставу и радионице реализовали: проф. др Милош Миленковић, проф. др Марко Пишев, доц. др Невена Милановић Минић, Тамара Зарић и истраживачица-приправница, др. Ања Златовић, научна сарадница (сви са Универзитета у Београду – Филозофског факултета, Одељења и Института за етнологију и антропологију).
Програм је био организован као јединствена образовна целина са активностима прилагођеним различитим нивоима претходног знања и искуства полазника. Средњошколски програм био је усмерен на упознавање са основним темама, појмовима и методима етнологије и антропологије. Циљ програма био је развијање способности да се култура, друштвени односи и свакодневни живот посматрају истраживачки и без свођења сложених појава на унапред усвојена објашњења.
Настава за средњошколце обухватила је предавања и радионице посвећене темама као што су: културно наслеђе, религија, тело, сродство, идентитет, популарна култура, методологија и друге. Посебна пажња посвећена је повезивању академских знања са појавама које су полазницима блиске из свакодневног живота, медија, филмова, породичног искуства и локалног окружења. Ученици и ученице су кроз групни рад, читање одабране литературе, анализу етнографских примера и дискусије постепено упознавани са начином на који етнолози и антрополози постављају питања, прикупљају грађу и тумаче културне појаве.
Филмски програм представљао је саставни део наставе. Играни, документарни и етнографски филмови нису коришћени само као илустрација појединих тема, већ и као извори за анализу начина на који се приказују друге културе, друштвени проблеми, истраживачи и њихови саговорници. Свакодневне дискусије после пројекција омогућиле су полазницима да вежбају аргументовање, поређење различитих тумачења и критичко преиспитивање сопствених првих утисака.
У завршном делу програма ученици и ученице су, уз менторску подршку наставника, припремили презентације о следећим темама:
антропологија религије: процеси секуларизације и десекуларизације и ревитализација религије (сујеверје и феномен тарота на друштвеним мрежама, представе о сектама у програмима веронауке, религијски синкретизам на примеру колективних прослава Божића);
антропологија рода, сродства и тела (представе о наслеђивању карактеристика из антрополошког угла, матрилокалност у Србији – некад и сад, gender reveal на друштвеним мрежама, украшавање тела, тетоваже и лепотни идеали, телесно искуство у хипнотерапији)
нематеријално културно наслеђе (коло и КУД као елементи нематеријалног културног наслеђа, култ мртвих у заједници Влаха)
антропологија популарне културе и музике (конструкција мита о Атлантиди, приказ оријенталних народа у западној кинематографији, млади и традиционална музика, мистични елементи у српском „новом таласу“, ритуално понашање на музичким фестивалима, антрополошка анализа навијачких култура, социополитичка и музичка другост у српској реп музици)
антропологија материјалне културе (напуштени простори и неместа)
антропологија науке и образовања (популизам и псеудонаука, архитектура мита о балканским пирамидама, антрополошка анализа мита о Ел Дораду, теорије завере – равноземљашки покрет, представе о етницитету и иденитету и уџбеницима, конструкција мита о канибализму)
Ови радови показали су да су полазници били у стању да усвојене појмове примене на конкретну грађу и да самостално формулишу истраживачка питања и тумачења утемељена у науци. Резултати средњошколског семинара биће представљени на завршној годишњој конференцији „Млади и србистика“ на Филолошком факултету Универзитета у Београду у децембру 2026. године, док ће изабрани радови бити објављени у истоименом зборнику.