Године 1814, у знак одмазде, манастир је био спаљен од стране Турака. Обнова је текла споро и као градивни материјал коришћен је ломљен и полуобрађен камен, док су се око портала и прозора постављали елементи од жутог пешчаника. Рађена у рашком стилу , састављена од базилике у облику крста са кубетом који се диже из централног дела као најзначајнија тачка архитектонског система. Једино је звоник рађен у барокном стилу.

Унутрашњост цркве је живописана, за шта су заслужени мајстор Михаило Константиновић и Никола Јанковић из Охрида.Иконостас је оживљен орнаментима са мотивима руже са престоном иконом Господа Исуса Христа, која је највећа у целој цркви и скоро потпуно захвата горњи део кубета и коју је радио сликар А. Ђаковић, 1866. године, као и икону Богородице. Поред поменутих, у цркви су настале и фреске Стефана Немање, краља Драгутина и краљице Каталине, кнеза Лазара, цара Константина и друге.