Семинар Фолклористика замишљен је као иновативни образовни програм који полазницима нуди могућност повезивања и проширивања знања стечених кроз формално образовање из предмета српски језик и књижевност, историја, музичка култура… Семинар је намењен ученицима који желе да, уз усмеравања које ће им понудити предавачки тим састављен од реномираних стручњака, дођу до одговора на питања: Шта пручава фолклористика? Које су сличности и разлике између појмова народна/усмена књижевност и фолклор? Шта је вербални, а шта музички фолклор и да ли је могуће сагледавати их засебно? На шта све мислимо када говоримо о традицији, култури и културном наслеђу? Да ли је традиција статична, везана само за прошлост, или је и део света у ком живимо? На који начин и у којим приликама са културним наслеђем ступамо у дијалог, како се према њему можемо стваралачки односити и зашто оно јесте битан део идентитета савременог човека?

На основном курсу полазници се упознају са базичним појмовима фолклористике као науке и стичу знања о одликама класичних и савремених фолклорних жанрова. Виши курс укључује реализацију теренског истраживања у Тршићу и упознавање са принципима посттеренске обраде грађе. Активности се реализују кроз теоријска предавања и практичне радионице у којима полазници стичу и своја прва искуства везана за истраживачке процесе, научну методологију и презентацију резултата истраживања.

            Курс Историја српске културе ученицима средњих школа нуди могућност да упознају најзначајније моменте развоја културе на тлу Србије, стекну свест о целини и разноликости наше традиције, њеном унутарњем развоју и прожимањима са другим културама, да уче о најзначајнијим уметничким прегаоцима, али и да сазнају многе чињенице о искушењима и дилемама са којима се српска култура суочавала. Курс је намењен ученицима који желе не само да додатно развијају своје културне потребе, да снаже свој културни и национални идентитет, већ и да негују сопствену осећајност и емпатију, несебичност и разумевање за другог. Осим наставе, књижевних радионица, пројекција филмова и сусрета са гостујућим професорима, у оквиру курса сваке године организује се стручни једнодневни излет на којем полазници обилазе знаменита културна места тршићког краја и околине. За ученике који су претходних година похађали курс Историја српске културе установљен је додатни курс под називом Традиција као стваралачки подстицај у савременој српској култури, на којем се полазници упознају са односом савремених српских уметника према нашем наслеђу у књижевности, сликарству, музици, архитектури и филму.Неки од водећих циљева ових курсева јесу оспособљавање ученика за потпуније разумевање културних појава из прошлости и садашњости, подстицање поноса на културна постигнућа која су створили и сачували наши преци, али и развијање свести о томе да је свака генерација у обавези да чува оно што је добила у наслеђе, да га својим радом увећа и тако увећано преда потомцима.

Лингвистички семинар Жаргонизми, дијалектизми, фразеологизми у односу на стандардни језик и дигитална хуманистика

Ове године ће у Научно-образовно-културном центру „Вук Караџићˮ у Тршићу бити организован пети летњи лингвистички семинар „Жаргонизми, дијалектизми, фразеологизми у односу на стандардни језик и дигитална хуманистикаˮ, који реализују сарадници Института за српски језик САНУ. Семинар је намењен ученицима свих разреда средњих школа и гимназија у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини који су заинтересовани за занимљива истраживања српског језика, како његове граматике и различитих појава у језику као систему, тако и за испитивање значења речи у нашем лексикону, те за размишљање о повезаности језика и мишљења, о условљености језика као средства комуникације многим ванјезичким факторима – друштвеним, културним, историјским.

Семинар је организован у виду тематских радионица, којих има четири и одржавају се свакодневно током двонедељног трајања курса, и то су: 1) Фразеологија српског језика, 2) Жаргонизми у светлу когнитивне лингвистике, 3) Дијалекти у односу на стандардни језик и 4) Дигитална хуманистика. Ученици ће се упознати са методологијом лингвистичких истраживања и основним принципима осмишљавања и писања својих првих научних радова из различитих области србистике. Кроз инспиративне истраживачке задатке и разговоре са својим менторима, имаће прилику да о фразеологизмима и жаргонизмима размишљају на иновативан начин, да објашњавају њихово значење, анализирају их и класификују према различитим критеријумима, а уз одговарајућу литературу и речнике, проникнуће у основе лексикологије, фразеологије, когнитивне лингвистике и лингвокултурологије као језичких дисциплина. Полазницима дијалектолошког семинара биће представљене и теоријске основе које се тичу народног и стандардног језика, критеријуми за класификацију српских дијалеката, њихова подела, распрострањеност и карактеристике. Такође, ученици ће се упознати и са дигиталном хуманистиком као дисциплином, превасходно са могућностима њене примене, како у заштити и очувању културног наслеђа, тако и у савременим лингвистичким истраживањима.

Осим креативног истраживачког рада, индивидуалног и тимског, током трајања семинара ученици ће присуствовати предавањима која ће свакодневно одржавати српски лингвисти. Гости-предавачи посвећиваће пажњу различитим језичким питањима и проблемима настојећи да подстакну интересовање ученика за матерњи језик, те да их подстакну да о њему размишљају и да га проучавају.

Програм је намењен ученицима средњих музичких школа и другим ученицима који имају шира предзнања о музици и заинтересовани су за истраживања музике и(ли) студије ових наука. Полазницима који први пут похађају програм намењен је „Увод у музикологију и етномузикологију”, док ће за оне који су стекли основна сазнања о научним истраживањима музике бити организован менторски рад у мањим групама. Циљ почетног курса је упознавање основних појмова музикологије и етномузикологије, историјата ових наука, музичких жанрова, праваца и стваралаца српске уметничке музике, различитих израза српске традиционалне музике, као и жанрова популарне музике различитих профила; такође, полазници ће упознати основне изворе за проучавање музике, методе истраживања и начин коришћења научне литературе; коначно, упознаће основе академског изражавања. Полазници вишег курса радиће на истраживањима појединих тема у договору с менторима, бавиће се анализама музичких дела из области класичне музике, истраживањима архивске грађе, теренским истраживањима традиционалне музике, проучавањем музичких фестивала, дискографије, односа музике и медија. Развијаће се капацитети полазника за самостална истраживања и писање радова.